’O SCHIATTAMUORTO

Tu ca munt’  ’a  cascetta
c’  ’o tubbo e  ’a giacchetta
cu  ’e guanti e  ’a  bacchetta,
cavalli  allustrati   
e carrozza ’nghjurlannata;

ca pure rint’ ’a  cuntrora
si chiove o ’nce stà ’o sole,
facenno ’o giro d’o quartiere,
tra ’na chiesia e  ’o campusanto,
’nce puorte all’appuntamento cu’ ll’aldilà.

E tu , cu chell’aria  ’mperiosa
me pare  ’o Pateterno
’e cavalli, duje angiulielle,
’a ggente s’ fà  ’o segno ’e  croce
e tu , te siente cumm’a Cristo  ’ncroce.

Cierto, si n’ommo pure tu,
austero ed elegante,
ma p’’a ggente d’o paese,
rimmane sempe e surtanto
’o schiattamuorto.

11.02.2014